Kako da nasledite kuću u Srbiji ako živite u inostranstvu

Ko vodi ostavinski postupak

Ostavinski postupak je u nadležnosti osnovnog suda na čijem području je ostavilac imao poslednje prebivalište. Sud predmet po pravilu poverava javnom beležniku, koji sprovodi raspravu kao poverenik suda.

Postupak počinje kada opština dostavi smrtovnicu ili kada neko od naslednika podnese predlog. Ako je od smrti roditelja prošlo dosta vremena, a postupak nikada nije pokrenut, može se pokrenuti i sada.

Na kraju se donosi rešenje o nasleđivanju. Na osnovu pravnosnažnog rešenja imovina se upisuje na naslednike u katastar, a novac sa računa ostavioca isplaćuje se naslednicima.

Sve ide preko punomoćja

Da biste učestvovali bez dolaska, potrebno je punomoćje za advokata. Punomoćje može da se overi u ambasadi ili konzulatu Srbije, ili kod notara u državi u kojoj živite. Kod notara je po pravilu potreban i apostil, osim ako sa tom državom postoji ugovor koji ga ne traži.

Punomoćje treba da sadrži ovlašćenje za davanje nasledne izjave, a po potrebi i za upis u katastar i prodaju. Tekst punomoćja pripremamo mi, kako bi odgovarao baš vašem slučaju.

• dobijete tekst punomoćja od nas
• overite ga u konzulatu ili kod notara, uz apostil kada je potreban
• skenirano ga pošaljete mejlom, a original poštom ili kurirom
• ako nije na srpskom, organizujemo prevod ovlašćenog sudskog tumača

Koja dokumenta su potrebna

Za početak je dovoljno ono što imate. Mnoge izvode iz matičnih knjiga možemo pribaviti i u Srbiji, na osnovu punomoćja.

• izvod iz matične knjige umrlih za ostavioca
• izvodi iz matične knjige rođenih i venčanih kao dokaz srodstva
• podaci o imovini: adresa stana ili kuće, broj parcele, banke u kojima postoje računi
• testament, ako postoji
• kopija pasoša ili lične karte naslednika

Česti problemi sa nasleđenom kućom

Nasleđena kuća često nije upisana na poslednjeg vlasnika. Ponekad se u katastru i dalje vodi na dedu ili babu, jer ostavina posle njih nikada nije sprovedena. Tada je potrebno najpre sprovesti raniju ostavinu, pa tek onda sledeću.

Drugi čest problem je objekat koji nije upisan ili nije ozakonjen. To ne sprečava ostavinu, ali utiče na to kako se objekat upisuje i da li se kasnije može prodati.

Ako se posle završene ostavine pronađe još imovine, rasprava se ne vodi ponovo od početka. Ta imovina se raspoređuje posebnim rešenjem, na osnovu ranijeg rešenja o nasleđivanju.

Kada naslednici žive u različitim državama

Svaki naslednik može dati svoje punomoćje, istom ili različitom advokatu, a postupak se vodi zajedno. Naslednik se može i odreći nasleđa, ili ga ustupiti sanasledniku, izjavom pred javnim beležnikom ili sudom, do završetka prvostepenog postupka.

Ako se naslednici ne slažu oko činjenica od kojih zavisi pravo na nasleđe, javni beležnik ih upućuje na parnicu. Posle presude ostavinski postupak se nastavlja.

Kada da se obratite advokatu

Advokat je koristan već na početku, kada treba utvrditi krug naslednika, stanje u katastru i redosled koraka. To je posebno važno kada je imovina neupisana ili kada ima više naslednika u više država.

Javni beležnik zakazuje raspravu i poziva naslednike. Ako ste dali punomoćje, poziv dobija advokat, a vi dobijate izveštaj o toku rasprave i primerak rešenja. Protiv rešenja o nasleđivanju može se izjaviti žalba u zakonskom roku.

Pošaljite nam opis situacije i dokumente koje imate. Odgovaramo u roku od 24 sata radnim danima, na srpskom, engleskom, ruskom ili italijanskom.

Česta pitanja