Ostavina u Srbiji, a vi živite u Nemačkoj

Ko vodi postupak kada je roditelj živeo u Nemačkoj

Ostavinu vodi osnovni sud na čijem je području ostavilac imao prebivalište u vreme smrti. Ako u Srbiji nije imao ni prebivalište ni boravište, nadležan je sud tamo gde je pretežni deo imovine. Sud postupak po pravilu poverava javnom beležniku, kada se na nasleđivanje primenjuje srpsko pravo.

Mnogo porodica ima istu situaciju: otac je decenijama radio u Frankfurtu ili Štutgartu, a kuća je ostala u Srbiji. Za nepokretnost u Srbiji isključivo je nadležan sud u Srbiji, bez obzira na to gde je ostavilac živeo. Merodavno je pravo države čiji je ostavilac bio državljanin u trenutku smrti, pa se za državljanina Srbije primenjuje srpsko pravo.

Gde u Nemačkoj možete da date izjavu

Naslednik koji živi u inostranstvu može nasledničku izjavu da da u najbližem diplomatsko-konzularnom predstavništvu Srbije, ili tamo da overi punomoćje za njeno davanje. Zakon o vanparničnom postupku izričito dozvoljava i da se odricanje od nasleđa da pred konzularnim ili diplomatskim predstavnikom Srbije.

Termin se zakazuje preko eKonzulata, dolazi se lično, sa važećim srpskim pasošem ili ličnom kartom. U Berlinu taksa za overu iznosi 42 evra. Nadležnost se određuje po pokrajini u kojoj živite:

• Ambasada u Berlinu: Berlin, Brandenburg, Meklenburg-Zapadna Pomeranija, Saksonija, Saksonija-Anhalt i Tiringija
• Generalni konzulat u Frankfurtu: Hesen, Rajna-Palatinat i Sarland
• Generalni konzulat u Minhenu: Bavarska
• Generalni konzulat u Štutgartu: Baden-Virtemberg
• Generalni konzulat u Diseldorfu: Severna Rajna-Vestfalija
• Generalni konzulat u Hamburgu: Hamburg, Donja Saksonija, Bremen i Šlezvig-Holštajn

Izjava ili punomoćje: šta je praktičnije

Izjava u konzulatu ima smisla kada već znate šta je u zaostavštini i šta želite: da prihvatite nasleđe ili da se odreknete. U praksi se dešava da konzulat ne primi izjavu dok se ne zna sastav imovine. Tada je jednostavnije da date punomoćje advokatu, koji izjavu daje kod javnog beležnika kada se sve utvrdi.

Punomoćje se overava u konzulatu ili kod nemačkog notara, uz apostil. Ono pokriva i ono što dolazi posle rešenja: upis u katastar, poresku prijavu, a po potrebi i prodaju. Jedna overa umesto tri.

Odricanje nije isto što i ustupanje

Odreći se nasleđa možete do okončanja prvostepenog postupka, i to samo u celini. Odricanje pod uslovom ne proizvodi dejstvo. Ako napišete da se odričete u korist sestre, zakon to tretira kao da ste nasleđe prihvatili i svoj deo ustupili njoj.

Kada brat iz Nemačke želi da kuća pripadne sestri koja živi u Srbiji, zato se unapred dogovara koji put se bira i kako glasi izjava. Greška u jednoj rečenici kasnije se teško ispravlja.

Porez u Srbiji i porez u Nemačkoj

U Srbiji deca, supružnik i roditelji ne plaćaju porez na nasleđe. Drugi nasledni red plaća 1,5%, a dalji redovi i lica van srodstva 2,5%.

Nemački zakon o porezu na nasleđe (ErbStG) obuhvata celokupnu imovinu koju nasleđuje lice sa prebivalištem ili uobičajenim boravištem u Nemačkoj, dakle i stan u Srbiji. Lične olakšice su visoke: 400.000 evra za dete i 500.000 evra za supružnika. Porez plaćen u inostranstvu može se pod uslovima zakona uračunati, ali Srbija prvom naslednom redu ne naplaćuje porez, pa tu nema šta da se uračuna.

Naslednik je dužan da nemačkom poreskom organu prijavi sticanje u roku od tri meseca od kada sazna za njega. Ovo je opšta informacija o nemačkom propisu, ne poreski savet. Za iznos i obrazac obratite se poreskom savetniku (Steuerberater) u mestu gde živite.

Dokumenta koja se traže

Izvode iz srpskih matičnih knjiga možemo da pribavimo u Srbiji. Nemački izvodi, na primer izvod o venčanju sklopljenom u Nemačkoj, koriste se sa apostilom, a u Srbiji ih prevodi sudski tumač. Ako ste promenili prezime, priložite i dokaz o promeni.

Posle pravnosnažnog rešenja imovina se upisuje u katastar. Ako planirate prodaju, to je trenutak kada se priprema sledeći korak.

Česta pitanja