Како да наследите кућу у Србији ако живите у иностранству

Ко води оставински поступак

Оставински поступак је у надлежности основног суда на чијем подручју је оставилац имао последње пребивалиште. Суд предмет по правилу поверава јавном бележнику, који спроводи расправу као повереник суда.

Поступак почиње када општина достави смртовницу или када неко од наследника поднесе предлог. Ако је од смрти родитеља прошло доста времена, а поступак никада није покренут, може се покренути и сада.

На крају се доноси решење о наслеђивању. На основу правноснажног решења имовина се уписује на наследнике у катастар, а новац са рачуна оставиоца исплаћује се наследницима.

Све иде преко пуномоћја

Да бисте учествовали без доласка, потребно је пуномоћје за адвоката. Пуномоћје може да се овери у амбасади или конзулату Србије, или код нотара у држави у којој живите. Код нотара је по правилу потребан и апостил, осим ако са том државом постоји уговор који га не тражи.

Пуномоћје треба да садржи овлашћење за давање наследне изјаве, а по потреби и за упис у катастар и продају. Текст пуномоћја припремамо ми, како би одговарао баш вашем случају.

• добијете текст пуномоћја од нас
• оверите га у конзулату или код нотара, уз апостил када је потребан
• скенирано га пошаљете мејлом, а оригинал поштом или куриром
• ако није на српском, организујемо превод овлашћеног судског тумача

Која документа су потребна

За почетак је довољно оно што имате. Многе изводе из матичних књига можемо прибавити и у Србији, на основу пуномоћја.

• извод из матичне књиге умрлих за оставиоца
• изводи из матичне књиге рођених и венчаних као доказ сродства
• подаци о имовини: адреса стана или куће, број парцеле, банке у којима постоје рачуни
• тестамент, ако постоји
• копија пасоша или личне карте наследника

Чести проблеми са наслеђеном кућом

Наслеђена кућа често није уписана на последњег власника. Понекад се у катастру и даље води на деду или бабу, јер оставина после њих никада није спроведена. Тада је потребно најпре спровести ранију оставину, па тек онда следећу.

Други чест проблем је објекат који није уписан или није озакоњен. То не спречава оставину, али утиче на то како се објекат уписује и да ли се касније може продати.

Ако се после завршене оставине пронађе још имовине, расправа се не води поново од почетка. Та имовина се распоређује посебним решењем, на основу ранијег решења о наслеђивању.

Када наследници живе у различитим државама

Сваки наследник може дати своје пуномоћје, истом или различитом адвокату, а поступак се води заједно. Наследник се може и одрећи наслеђа, или га уступити санаследнику, изјавом пред јавним бележником или судом, до завршетка првостепеног поступка.

Ако се наследници не слажу око чињеница од којих зависи право на наслеђе, јавни бележник их упућује на парницу. После пресуде оставински поступак се наставља.

Када да се обратите адвокату

Адвокат је користан већ на почетку, када треба утврдити круг наследника, стање у катастру и редослед корака. То је посебно важно када је имовина неуписана или када има више наследника у више држава.

Јавни бележник заказује расправу и позива наследнике. Ако сте дали пуномоћје, позив добија адвокат, а ви добијате извештај о току расправе и примерак решења. Против решења о наслеђивању може се изјавити жалба у законском року.

Пошаљите нам опис ситуације и документе које имате. Одговарамо у року од 24 сата радним данима, на српском, енглеском, руском или италијанском.

Честа питања