Ostavina u Srbiji, a vi živite u Švajcarskoj

Bern ili Cirih

Generalni konzulat u Cirihu pokriva kantone Cirih, Lucern, Uri, Švic, Obvalden, Nidvalden, Glarus, Cug, Šafhauzen, oba Apencela, Sankt Galen, Graubinden, Argau i Turgau, kao i Lihtenštajn. Za ostale kantone, među njima Bern, Ženevu, Vo i Bazel, konzularne poslove vodi Ambasada u Bernu.

U konzulatu možete dati nasledničku izjavu ili overiti punomoćje. Pred konzularnim predstavnikom Srbije zakon dozvoljava i odricanje od nasleđa. Prva overa potpisa na punomoćju ili izjavi u Cirihu košta 39 franaka, po cenovniku od 1. jula 2026.

Kada je bolje punomoćje nego izjava

Izjava u konzulatu je dobra kada je zaostavština poznata i odluka doneta. Kada nije, na primer kada se tek proverava da li je stan upisan na roditelja ili na dedu, bolje je dati punomoćje advokatu. On izjavu daje kod javnog beležnika kada se stanje utvrdi, a isto punomoćje pokriva i upis u katastar i poresku prijavu.

Punomoćje može da se overi i kod švajcarskog notara. Tada na njega ide apostil koji izdaje kanton, u kantonu Cirih državna kancelarija (Staatskanzlei) za 30 franaka. Ako je tekst na nemačkom ili francuskom, u Srbiji ga prevodi sudski tumač, zajedno sa apostilom.

Kako teče ostavina u Srbiji

Postupak vodi osnovni sud po poslednjem prebivalištu ostavioca, a po pravilu ga poverava javnom beležniku. Ako ostavilac u Srbiji nije imao ni prebivalište ni boravište, nadležan je sud gde je pretežni deo imovine. Za nepokretnost u Srbiji uvek je nadležan sud u Srbiji.

Primenjuje se pravo države čiji je ostavilac bio državljanin. Ako je imao samo švajcarsko državljanstvo, srpski sud primenjuje švajcarsko nasledno pravo, a javni beležnik postupak tada ne može da preuzme od suda. To je redak, ali stvaran slučaj kod porodica koje su odavno u Švajcarskoj.

Odricanje, ustupanje i rokovi

Odricanje je moguće do okončanja prvostepenog postupka, u celini i bez uslova. Ko je nasleđe već prihvatio, ne može se odreći. Odricanje u korist brata ili sestre zakon tretira kao prijem nasleđa i ustupanje dela.

Ako se ne odreknete do kraja prvostepenog postupka, smatra se da ste nasleđe prihvatili. Zato od švajcarske pošte i termina u konzulatu računajte unazad, a ne od datuma ročišta.

Porez u Srbiji i u kantonu

U Srbiji prvi nasledni red, supružnik i roditelji ne plaćaju porez na nasleđe. Drugi nasledni red plaća 1,5%, a ostali 2,5%.

U Švajcarskoj savezna država ne naplaćuje porez na nasleđe, to rade kantoni, negde i opštine. Prema pregledu savezne poreske uprave, većina kantona oslobađa supružnika i direktne potomke, a kantoni Švic i Obvalden porez na nasleđe uopšte nemaju. Postoje i izuzeci, pa ono što važi u Cugu ne mora da važi u Vou. Za vaš kanton pitajte lokalnog poreskog savetnika.

Posle rešenja

Pravnosnažno rešenje o nasleđivanju upisuje se u katastar. Mnogi naslednici iz Švajcarske posle toga prodaju stan. Ako to planirate, napišite to u punomoćju od početka.

Šta nam treba za početak

Prvi korak je provera da li je ostavina već pokrenuta i šta je upisano u katastru. Za to je dovoljno ime ostavioca, datum smrti, poslednja adresa i adresa nepokretnosti. Izvode iz srpskih matičnih knjiga pribavljamo u Srbiji po punomoćju. Švajcarski izvodi idu sa apostilom kantona i prevodom sudskog tumača. Ako je naslednik u međuvremenu umro, i njegova zaostavština ulazi u priču, pa nam to recite odmah.

Česta pitanja