Оставина у Србији, а ви живите у Немачкој

Ко води поступак када је родитељ живео у Немачкој

Оставину води основни суд на чијем је подручју оставилац имао пребивалиште у време смрти. Ако у Србији није имао ни пребивалиште ни боравиште, надлежан је суд тамо где је претежни део имовине. Суд поступак по правилу поверава јавном бележнику, када се на наслеђивање примењује српско право.

Много породица има исту ситуацију: отац је деценијама радио у Франкфурту или Штутгарту, а кућа је остала у Србији. За непокретност у Србији искључиво је надлежан суд у Србији, без обзира на то где је оставилац живео. Меродавно је право државе чији је оставилац био држављанин у тренутку смрти, па се за држављанина Србије примењује српско право.

Где у Немачкој можете да дате изјаву

Наследник који живи у иностранству може наследничку изјаву да да у најближем дипломатско-конзуларном представништву Србије, или тамо да овери пуномоћје за њено давање. Закон о ванпарничном поступку изричито дозвољава и да се одрицање од наслеђа да пред конзуларним или дипломатским представником Србије.

Термин се заказује преко еКонзулата, долази се лично, са важећим српским пасошем или личном картом. У Берлину такса за оверу износи 42 евра. Надлежност се одређује по покрајини у којој живите:

• Амбасада у Берлину: Берлин, Бранденбург, Мекленбург-Западна Померанија, Саксонија, Саксонија-Анхалт и Тирингија
• Генерални конзулат у Франкфурту: Хесен, Рајна-Палатинат и Сарланд
• Генерални конзулат у Минхену: Баварска
• Генерални конзулат у Штутгарту: Баден-Виртемберг
• Генерални конзулат у Диселдорфу: Северна Рајна-Вестфалија
• Генерални конзулат у Хамбургу: Хамбург, Доња Саксонија, Бремен и Шлезвиг-Холштајн

Изјава или пуномоћје: шта је практичније

Изјава у конзулату има смисла када већ знате шта је у заоставштини и шта желите: да прихватите наслеђе или да се одрекнете. У пракси се дешава да конзулат не прими изјаву док се не зна састав имовине. Тада је једноставније да дате пуномоћје адвокату, који изјаву даје код јавног бележника када се све утврди.

Пуномоћје се оверава у конзулату или код немачког нотара, уз апостил. Оно покрива и оно што долази после решења: упис у катастар, пореску пријаву, а по потреби и продају. Једна овера уместо три.

Одрицање није исто што и уступање

Одрећи се наслеђа можете до окончања првостепеног поступка, и то само у целини. Одрицање под условом не производи дејство. Ако напишете да се одричете у корист сестре, закон то третира као да сте наслеђе прихватили и свој део уступили њој.

Када брат из Немачке жели да кућа припадне сестри која живи у Србији, зато се унапред договара који пут се бира и како гласи изјава. Грешка у једној реченици касније се тешко исправља.

Порез у Србији и порез у Немачкој

У Србији деца, супружник и родитељи не плаћају порез на наслеђе. Други наследни ред плаћа 1,5%, а даљи редови и лица ван сродства 2,5%.

Немачки закон о порезу на наслеђе (ЕрбСтГ) обухвата целокупну имовину коју наслеђује лице са пребивалиштем или уобичајеним боравиштем у Немачкој, дакле и стан у Србији. Личне олакшице су високе: 400.000 евра за дете и 500.000 евра за супружника. Порез плаћен у иностранству може се под условима закона урачунати, али Србија првом наследном реду не наплаћује порез, па ту нема шта да се урачуна.

Наследник је дужан да немачком пореском органу пријави стицање у року од три месеца од када сазна за њега. Ово је општа информација о немачком пропису, не порески савет. За износ и образац обратите се пореском саветнику (Стеуербератер) у месту где живите.

Документа која се траже

Изводе из српских матичних књига можемо да прибавимо у Србији. Немачки изводи, на пример извод о венчању склопљеном у Немачкој, користе се са апостилом, а у Србији их преводи судски тумач. Ако сте променили презиме, приложите и доказ о промени.

После правноснажног решења имовина се уписује у катастар. Ако планирате продају, то је тренутак када се припрема следећи корак.

Честа питања