Жиг у Србији, ЕУ или преко Мадрида: шта важи где

Жиг је територијалан

Жиг даје искључиво право на знак за одређене робе и услуге, али само на територији завода који га је регистровао. Српски жиг, уписан у Заводу за интелектуалну својину, важи у Србији. Жиг Европске уније важи у 27 држава чланица, али не и у Србији, Швајцарској, Великој Британији или Турској.

Зато фирма која извози планира заштиту по тржиштима. Ко продаје у Србији и у ЕУ, треба му и српски жиг и жиг ЕУ, или међународна регистрација која покрива оба.

Пут 1: директна пријава код ЕУИПО

Жиг Европске уније пријављује се Заводу ЕУ за интелектуалну својину у Аликантеу, електронски. Такса је 850 евра за једну класу, 50 евра за другу и 150 евра за сваку следећу класу. Једна пријава покрива све чланице, и то је најјефтинији пут када вам треба само Европска унија.

Мана је у томе што је жиг ЕУ јединствен: ако га у једној чланици оспоре због ранијег националног жига, пада у целој Унији, уз могућност да се претвори у националне пријаве. Зато пре пријаве радимо претрагу и у националним регистрима земаља које су вам најважније.

Пут 2: Мадридски систем преко Завода у Београду

Србија је чланица Мадридског протокола. Фирма или појединац из Србије подноси једну међународну пријаву Заводу у Београду, који је прослеђује Светској организацији за интелектуалну својину (WIPO) у Женеви. У пријави се назначе земље: ЕУ као целина, Сједињене Државе, Кина, Емирати, Швајцарска, Велика Британија, Турска и преко 130 других.

Услов је да постоји српска пријава или српски жиг на који се међународна пријава ослања, са истим знаком и истим или ужим списком роба. Таксе се плаћају WIPO у швајцарским францима: основна такса од 653 франка (903 ако је знак у боји), па по земљи или 100 франака стандардно или појединачна такса коју је та земља прописала. Завод наплаћује 10.660 динара за прослеђивање.

Предност је једна пријава, једно продужење и једно место за упис промена. После регистрације сваки назначени завод има 12 или 18 месеци да одбије заштиту на својој територији; ако ћути, заштита важи као да је национална.

• ЕУ: 789 франака за прву класу, 48 за другу, 144 за сваку даљу
• САД: 460 франака по класи
• Кина: 220 франака за прву класу, 110 за сваку даљу
• Емирати: 1.420 франака по класи
• Швајцарска: 400 франака до три класе, 50 за сваку даљу
• Велика Британија: 240 франака за прву класу, 64 за сваку даљу

Шта се заиста исплати

За само Европску унију директна пријава код ЕУИПО је јефтинија: 850 евра наспрам око 1.440 франака преко Мадрида за једну класу (основна такса и појединачна такса ЕУ), плус српска пријава као основ. За ЕУ и још две или три земље Мадрид је по правилу јефтинији и далеко једноставнији за одржавање, јер се уместо три или четири поступка са три или четири заступника води један.

Уштеда код Мадрида није у таксама завода, него у томе што не плаћате заступника у свакој земљи и што се све пријаве и продужења воде из Београда. Локални заступник у некој земљи постаје потребан тек ако тај завод упути привремено одбијање или неко уложи приговор.

Замке које треба знати

Зависност: пет година међународна регистрација дели судбину српског основног жига. Ако српска пријава буде одбијена или жиг поништен, пада и међународна регистрација у свим земљама (тзв. централни напад), уз право да се у року од три месеца претвори у националне пријаве, уз нове таксе. Зато је кључно да српски основ буде чист пре него што се гради портфељ на њему.

Списак роба: међународна пријава не може да буде шира од српске. Ако сте у Србији пријавили само класу 25 (одећа), не можете преко Мадрида тражити и класу 35 (малопродаја) док не проширите српску пријаву.

Коришћење: у САД се заштита губи ако се жиг не користи и не потврди коришћење између пете и шесте године. У Србији и ЕУ жиг може да се поништи после пет година некоришћења на захтев заинтересованог лица.

Редослед који препоручујемо

Прво претрага: српски регистар, регистар ЕУИПО и Мадридски регистар, за знак и за сличне знакове у вашим класама. Затим српска пријава, електронски, са списком роба који покрива и оно што планирате у наредних пет година. Одмах после тога, ако су тржишта позната, међународна пријава, да датум првенства буде исти. Ако вам треба само ЕУ, директна пријава код ЕУИПО, уз српску пријаву за домаће тржиште.

Честа питања