Solemnizacija: kada ugovor mora kod javnog beležnika

Koji ugovori se solemnizuju

Po Zakonu o javnom beležništvu u obliku solemnizovane isprave zaključuju se naročito: ugovor o prometu nepokretnosti, ugovor o hipoteci i založna izjava kada ne sadrže izjavu o neposrednom izvršenju, ugovor kojim se zasnivaju stvarne i lične službenosti i ugovor o zajmu novca između fizičkih lica od 10.000 evra i više.

Kod zajma od 10.000 evra i više javni beležnik overen prepis ugovora dostavlja Upravi za sprečavanje pranja novca i upisuje podatke u poseban registar. Strane to treba da znaju unapred.

Šta radi javni beležnik

Solemnizacionom klauzulom javni beležnik potvrđuje da je strankama u njegovom prisustvu pročitana isprava, da su izjavile da ona u svemu odgovara njihovoj volji i da su je svojeručno potpisale. On proverava i identitet i ovlašćenja stranaka, kao i punomoćja kada neko potpisuje u tuđe ime.

Solemnizacija nije isto što i overa potpisa. Kod overe javni beležnik potvrđuje samo da je potpis pravi, a kod solemnizacije stoji iza toga da su stranke znale šta potpisuju.

Javnobeležnički zapis

Za neke poslove nije dovoljna solemnizacija, nego je potreban javnobeležnički zapis, koji sastavlja sam javni beležnik. To su ugovor o raspolaganju nepokretnostima poslovno nesposobnih lica, sporazum o zakonskom izdržavanju i ugovor o hipoteci sa izjavom da se na osnovu njega može neposredno sprovesti izvršenje. Takav posao bez javnobeležničkog zapisa nema pravno dejstvo.

Primer

Kupac i prodavac stana potpišu ugovor kod advokata i overe potpise u opštini. Takav ugovor o prometu nepokretnosti ne proizvodi pravno dejstvo i katastar ga neće upisati. Isti ugovor mora da se potpiše pred javnim beležnikom, koji ga solemnizuje i po službenoj dužnosti dostavlja katastru radi upisa.

Ako jedna strana živi u inostranstvu, ona ne mora da dolazi: dovoljno je punomoćje sa overenim potpisom koje izričito ovlašćuje punomoćnika da zaključi baš taj ugovor.

Česta pitanja