Nasledni redovi: ko nasleđuje kada nema testamenta

Prvi nasledni red: deca i bračni drug

Prvi red čine ostaviočevi potomci i bračni drug. Deca i bračni drug nasleđuju na jednake delove. Ako je ostavilac imao suprugu i dvoje dece, svako od njih troje dobija trećinu zaostavštine. Usvojenik ima isti položaj kao rođeno dete.

Ako neko od dece ne može ili neće da nasledi, na primer zato što je umrlo pre ostavioca, njegov deo na jednake delove dobijaju njegova deca, odnosno unuci ostavioca. To se zove pravo predstavljanja i ide dalje, kroz sve potomke.

Kada ostavilac nema potomaka, bračni drug ne nasleđuje u prvom redu, nego u drugom, zajedno sa roditeljima ostavioca.

Drugi nasledni red: bračni drug, roditelji, braća i sestre

Drugi red čine bračni drug, roditelji ostavioca i njihovo potomstvo. Bračni drug dobija polovinu zaostavštine, a roditelji drugu polovinu na jednake delove.

Ako roditelj ne može ili neće da nasledi, njegov deo dobijaju njegova deca, odnosno braća i sestre ostavioca, a posle njih njihovi potomci. Ako roditelj nema potomstva, njegov deo dobija drugi roditelj. Ako oba roditelja ne mogu da naslede i nemaju potomstva, bračni drug dobija celu zaostavštinu.

Kada je pozvan sa naslednicima drugog reda, a nema nužnih sredstava za život, bračni drug može u roku od godinu dana od smrti ostavioca da traži doživotno uživanje na zaostavštini ili njenom delu.

Treći i dalji redovi

Treći red čine dede i babe ostavioca i njihovo potomstvo, dakle i stričevi, ujaci, tetke i njihova deca. Deda i baba sa očeve strane dobijaju polovinu, a sa majčine strane drugu polovinu. Četvrti red čine pradede i prababe, a posle njih dalji preci.

Ako nema nijednog zakonskog naslednika, zaostavštinu nasleđuje Republika Srbija.

Kada bračni drug gubi pravo na nasleđe

Brak mora da postoji u trenutku smrti. Bračni drug ipak gubi pravo na zakonsko nasleđe ako je ostavilac podneo tužbu za razvod, a posle njegove smrti se utvrdi da je tužba bila osnovana. Gubi ga i ako je brak poništen posle smrti iz razloga za koji je bračni drug znao pri zaključenju, kao i ako je zajednica života trajno prestala njegovom krivicom ili u sporazumu sa ostaviocem.

Vanbračni partner nije zakonski naslednik po Zakonu o nasleđivanju. Ako želite da vanbračni partner nešto nasledi, to se rešava testamentom ili ugovorom za života.

Primer

Ostavilac umre bez testamenta. Iza njega ostaju supruga, sin i unuka od ćerke koja je umrla pre njega. Nasleđuje prvi red: supruga trećinu, sin trećinu, a unuka trećinu, koja bi pripala njenoj majci.

Da ostavilac nije imao dece ni unuka, supruga bi dobila polovinu, a njegovi roditelji drugu polovinu. Da je otac umro ranije, njegov deo dobili bi brat i sestra ostavioca. Testament može da promeni ovaj raspored, ali ne i nužni deo najbližih naslednika.

Česta pitanja