Наследни редови: ко наслеђује када нема тестамента
Када оставилац није оставио тестамент, заоставштину добијају законски наследници, и то по наследним редовима. Наследници ближег реда искључују даље: док постоји неко из првог реда, други ред не наслеђује ништа. Од тога који је ред позван зависи и колико добија брачни друг.
Припремио: Срђан Богићевић, адвокат · Ажурирано:
Први наследни ред: деца и брачни друг
Први ред чине оставиочеви потомци и брачни друг. Деца и брачни друг наслеђују на једнаке делове. Ако је оставилац имао супругу и двоје деце, свако од њих троје добија трећину заоставштине. Усвојеник има исти положај као рођено дете.
Ако неко од деце не може или неће да наследи, на пример зато што је умрло пре оставиоца, његов део на једнаке делове добијају његова деца, односно унуци оставиоца. То се зове право представљања и иде даље, кроз све потомке.
Када оставилац нема потомака, брачни друг не наслеђује у првом реду, него у другом, заједно са родитељима оставиоца.
Други наследни ред: брачни друг, родитељи, браћа и сестре
Други ред чине брачни друг, родитељи оставиоца и њихово потомство. Брачни друг добија половину заоставштине, а родитељи другу половину на једнаке делове.
Ако родитељ не може или неће да наследи, његов део добијају његова деца, односно браћа и сестре оставиоца, а после њих њихови потомци. Ако родитељ нема потомства, његов део добија други родитељ. Ако оба родитеља не могу да наследе и немају потомства, брачни друг добија целу заоставштину.
Када је позван са наследницима другог реда, а нема нужних средстава за живот, брачни друг може у року од годину дана од смрти оставиоца да тражи доживотно уживање на заоставштини или њеном делу.
Трећи и даљи редови
Трећи ред чине деде и бабе оставиоца и њихово потомство, дакле и стричеви, ујаци, тетке и њихова деца. Деда и баба са очеве стране добијају половину, а са мајчине стране другу половину. Четврти ред чине прадеде и прабабе, а после њих даљи преци.
Ако нема ниједног законског наследника, заоставштину наслеђује Република Србија.
Када брачни друг губи право на наслеђе
Брак мора да постоји у тренутку смрти. Брачни друг ипак губи право на законско наслеђе ако је оставилац поднео тужбу за развод, а после његове смрти се утврди да је тужба била основана. Губи га и ако је брак поништен после смрти из разлога за који је брачни друг знао при закључењу, као и ако је заједница живота трајно престала његовом кривицом или у споразуму са оставиоцем.
Ванбрачни партнер није законски наследник по Закону о наслеђивању. Ако желите да ванбрачни партнер нешто наследи, то се решава тестаментом или уговором за живота.
Пример
Оставилац умре без тестамента. Иза њега остају супруга, син и унука од ћерке која је умрла пре њега. Наслеђује први ред: супруга трећину, син трећину, а унука трећину, која би припала њеној мајци.
Да оставилац није имао деце ни унука, супруга би добила половину, а његови родитељи другу половину. Да је отац умро раније, његов део добили би брат и сестра оставиоца. Тестамент може да промени овај распоред, али не и нужни део најближих наследника.
Честа питања
Да ли ванбрачни партнер наслеђује?
Не по закону. Ванбрачни партнер може да наследи само на основу тестамента.
Колико добија супруга ако нема деце?
Половину заоставштине, а родитељи оставиоца другу половину. Целу заоставштину добија ако родитељи не могу да наследе и немају других потомака.
Шта ако је наследник у иностранству?
Може да учествује у оставинском поступку преко пуномоћника или писаном изјавом, без доласка у Србију.
Објашњење је опште и не замењује савет за конкретан случај.
Разговарајте с адвокатом
Опишите случај у неколико реченица. Одговарамо у року од 24 сата радним данима и кажемо вам да ли и како можемо да помогнемо.
- Прочитамо опис и документа која сте послали.
- У року од 24 сата радним данима јављамо вам се са проценом и следећим кораком.
- Ако желите да наставимо, шаљемо писану понуду.
- Канцеларија
- Патријарха Варнаве 30
Београд, Србија - srdjan@bogiceviclaw.com
- +381 65 678 4991
- Viber
- +381 63 104 9891