- Ugovor mora biti u formi javnobeležnički potvrđene (solemnizovane) isprave. Bez toga ne proizvodi dejstvo.
- Imovina iz ugovora ne ulazi u zaostavštinu, pa ostali naslednici na nju ne mogu da traže nužni deo.
- Ugovor se ne može jednostrano opozvati kao testament. Raskida se ili poništava samo iz razloga koje propisuje zakon.
- Izdržavanje mora biti stvarno. Kada davalac živi napolju, to se mora organizovati i dokumentovati.
Ko je ko u ugovoru
Primalac izdržavanja je najčešće roditelj, ili stariji rođak bez dece. Davalac izdržavanja je dete, drugi srodnik, ali može biti i lice koje nije u srodstvu. Ugovorom se tačno navodi koja imovina prelazi na davaoca, na primer stan sa adresom i podacima iz katastra, i šta izdržavanje obuhvata.
Obaveza davaoca nije samo novac. Uobičajeno je da se ugovori stanovanje ili pomoć u stanovanju, hrana, lekovi i lečenje, nega u bolesti i staranje o sahrani. Što je ugovor konkretniji, to je manje prostora za spor kasnije.
Svojina prelazi na davaoca posle smrti primaoca. Za života primalac ostaje upisan kao vlasnik, a davalac može tražiti da se ugovor zabeleži u katastru, tako da svako ko proverava nepokretnost vidi da postoji.
Forma: javni beležnik i solemnizacija
Ugovor o doživotnom izdržavanju zaključuje se u formi javnobeležnički potvrđene isprave. Beležnik pre potvrđivanja proverava identitet i poslovnu sposobnost strana, čita im ugovor i upozorava ih na posledice. Ugovor koji nije solemnizovan nema pravno dejstvo, bez obzira na to šta su se strane dogovorile.
Mi pripremamo tekst, pribavljamo izvod iz katastra i dogovaramo termin kod beležnika. Kada je primalac izdržavanja nepokretan ili u bolnici, beležnik u opravdanim slučajevima može da dođe na adresu, što se zakazuje unapred.
Razlika od poklona i testamenta
- PoklonSvojina prelazi odmah i besplatno. Poklon dat nekom od naslednika po pravilu se uračunava u njegov nasledni deo, a nužni naslednici mogu tražiti vraćanje poklona u meri u kojoj je povređen njihov nužni deo.
- TestamentDeluje tek posle smrti i može se opozvati bilo kada. Imovina ulazi u zaostavštinu, pa izostavljeni nužni naslednici mogu tražiti svoj nužni deo.
- Doživotno izdržavanjeTeretni ugovor: imovina je naknada za izdržavanje. Ne ulazi u zaostavštinu i ne računa se u nužni deo. Ne opoziva se, a raskida se samo iz zakonom propisanih razloga.
Šta sa ostalim naslednicima
Ovo je najčešći razlog zbog kog roditelji biraju baš ovaj ugovor. Stan koji je predmet ugovora o doživotnom izdržavanju ne ulazi u zaostavštinu. Ostala deca ga ne nasleđuju i ne mogu na njega da traže nužni deo. Ostala imovina, ako je ima, nasleđuje se po zakonu ili po testamentu.
Zato se ostali naslednici posle smrti roditelja često obraćaju sudu i traže poništaj ugovora. Najčešće tvrde da roditelj nije razumeo šta potpisuje, da je bio pod pritiskom ili da je u trenutku potpisivanja bio toliko bolestan da se smrt mogla očekivati uskoro, pa ugovor u stvari nije bio o izdržavanju. Kada je ugovor zaključen dok je roditelj bio dobrog zdravlja, a izdržavanje se godinama stvarno pružalo, takvi zahtevi imaju malo osnova.
Iskustvo iz prakse: najviše sporova nastaje tamo gde se o ugovoru u porodici ćutalo. Ako je moguće, neka ostala deca znaju za ugovor pre nego što se potpiše.
Kada se ugovor raskida
- kada davalac ne ispunjava obaveze iz ugovora
- kada su strane živele zajedno, a odnosi se toliko poremete da zajednički život postane nepodnošljiv
- kada se okolnosti posle zaključenja toliko promene da ispunjenje postane znatno otežano
- sporazumom obe strane
Roditelji u Srbiji, deca u inostranstvu
Ovo je česta situacija u našoj praksi. Davalac izdržavanja živi u Nemačkoj, Austriji ili Kanadi, a roditelj u Srbiji. Ugovor je moguć, ali izdržavanje mora biti stvarno i u ugovoru treba tačno napisati kako se obezbeđuje: redovna mesečna uplata, plaćeni negovatelj ili pomoć u kući, plaćanje računa i lekova, dolasci u određenim periodima.
Davalac koji živi napolju po pravilu može da zaključi ugovor preko punomoćnika, sa specijalnim punomoćjem overenim u konzulatu ili kod stranog notara uz apostil. Primalac izdržavanja dolazi kod beležnika lično. Pre overe punomoćja proveravamo sa beležnikom da li prihvata tekst, da se overa ne bi radila dva puta.
Čuvajte dokaze o izdržavanju: izvode o uplatama, račune za lekove i negu, ugovor sa negovateljem. Ako jednog dana neko ospori ugovor, to su prvi dokazi koje sud traži.
Kako se overava punomoćje iz inostranstvaŠta nam je potrebno
- lične karte ili pasoši obe strane
- dokaz o vlasništvu i podaci o nepokretnosti (adresa, broj parcele ili lista nepokretnosti)
- dogovor o tome šta izdržavanje obuhvata
- overeno punomoćje, ako davalac ne dolazi lično
Česta pitanja
Može li roditelj da zaključi ugovor sa jednim detetom, a ostala deca da ne znaju?
Pravno može, saglasnost ostalih naslednika nije uslov. Iz iskustva preporučujemo da porodica zna, jer se većina sporova vodi upravo zbog ugovora za koji se saznalo tek posle smrti.
Da li se plaća porez na imovinu stečenu ovim ugovorom?
Poreske posledice zavise od srodstva i vrste imovine. Proveravamo ih pre potpisivanja, da ne bude iznenađenja posle uknjižbe.
Šta ako davalac izdržavanja umre pre primaoca?
Zakon predviđa da njegove obaveze mogu preuzeti bračni drug i potomci, ako na to pristanu. Ako ne pristanu, ugovor se raskida, a oni mogu tražiti naknadu za ono što je davano.
Može li se ugovor sklopiti za samo deo stana?
Može. Predmet ugovora može biti suvlasnički udeo, više nepokretnosti ili i novac i pokretne stvari, sve dok je tačno određeno šta prelazi na davaoca.
Može li sve da se uradi dok sam u inostranstvu?
Ako ste davalac, najčešće da, preko punomoćnika. Primalac izdržavanja potpisuje lično kod beležnika u Srbiji.
Vodič sadrži opšte informacije i nije pravni savet za vaš konkretan slučaj. Za procenu vašeg slučaja pošaljite nam upit.
Advokat u Beogradu od 2012. godine, osnivač kancelarije Bogićević & Partners. Kancelarija je u ulici Patrijarha Varnave 30; radimo na srpskom, engleskom, ruskom i italijanskom.
Više o advokatu