Primeri iz prakse: pet tipičnih situacija za ljude iz dijaspore

Primer 1: Stan posle roditelja, naslednici u Nemačkoj i Austriji

Ilustrativni primer, nije stvarni klijent. Osobe i detalji su izmišljeni da pokažu kako takav predmet obično ide.

Brat živi u Minhenu, sestra u Beču. Majka je preminula u Beogradu i ostavila stan. Niko od njih ne može da dođe na raspravu, a ne znaju ni da li je ostavinski postupak pokrenut.

Prvo se proverava da li postoji predmet u sudu i kod javnog beležnika, pa stanje stana u katastru. Svako od naslednika potpisuje punomoćje u konzulatu ili kod notara uz apostil. Na raspravi naslednike zastupa advokat, a posle pravnosnažnog rešenja upisuje se vlasništvo u katastar.

Gde zapne: stan nije upisan na majku nego još na oca koji je ranije preminuo, pa prvo treba rešiti tu staru ostavinu. Druga česta stvar je adresa naslednika koja u smrtovnici nije tačna.

Primer 2: Prodaja stana u Beogradu iz inostranstva

Ilustrativni primer, nije stvarni klijent. Osobe i detalji su izmišljeni da pokažu kako takav predmet obično ide.

Vlasnica živi u Švedskoj i želi da proda stan na Voždovcu. Kupca je našla preko agencije, ali ne može da dođe na potpisivanje.

Pre potpisa proverava se list nepokretnosti, tereti i da li je stan uknjižen. Vlasnica daje specijalno punomoćje za prodaju, overeno u konzulatu ili kod notara sa apostilom. Ugovor se potpisuje kod javnog beležnika u Srbiji, a novac se po pravilu uplaćuje na račun prodavca, ne u gotovini.

Gde zapne: punomoćje koje je preopšte ili ne navodi tačno stan i ovlašćenja, pa ga beležnik ne prihvati. Zato se tekst punomoćja pravi unapred, pre odlaska u konzulat. Porez na prenos apsolutnih prava i kapitalni dobitak treba proveriti pre nego što se ugovori cena.

Primer 3: Firma iz Srbije ne plaća fakture

Ilustrativni primer, nije stvarni klijent. Osobe i detalji su izmišljeni da pokažu kako takav predmet obično ide.

Preduzetnik iz Švajcarske isporučio je robu firmi iz Novog Sada. Fakture nisu plaćene već šest meseci, a dužnik ne odgovara na mejlove.

Prvo se proverava dužnik u registru i da li mu je račun u blokadi. Zatim ide opomena pred utuženje. Ako postoji verodostojna isprava, na primer faktura, podnosi se predlog za izvršenje. Dužnik na rešenje o izvršenju može da uloži prigovor u roku od 8 dana, pa se predmet tada vodi kao parnica.

Gde zapne: nema potpisanog ugovora ni dokaza o isporuci, samo mejlovi. Drugi problem je dužnik koji je već u blokadi, pa se ulazi u red za naplatu i paralelno proverava da li ima drugu imovinu.

Primer 4: Nasleđena kuća bez građevinske dozvole

Ilustrativni primer, nije stvarni klijent. Osobe i detalji su izmišljeni da pokažu kako takav predmet obično ide.

Sin živi u Kanadi i nasledio je kuću u okolini Beograda. Otac je dogradio sprat bez dozvole. Sada sin želi da proda kuću, ali kupac traži uredne papire.

Prvo se proverava šta je upisano u katastru i da li je pokrenut postupak ozakonjenja. Ako jeste, prati se predmet i dopunjuje dokumentacija. Ako nije, proverava se da li objekat uopšte može da se ozakoni po važećim propisima.

Gde zapne: prodaja kuće sa neozakonjenim delom je otežana, a banke kupcima često ne daju kredit. Ozakonjenje traje, pa se rok prodaje planira prema tome, a ne prema želji kupca.

Primer 5: Podela imovine posle razvoda, jedan supružnik u inostranstvu

Ilustrativni primer, nije stvarni klijent. Osobe i detalji su izmišljeni da pokažu kako takav predmet obično ide.

Bivši supružnici razveli su se u Nemačkoj. Ona živi tamo, on u Beogradu. Za vreme braka kupili su stan u Beogradu koji je upisan samo na njega.

Strana presuda o razvodu treba da bude priznata u Srbiji da bi proizvodila dejstvo ovde. Zatim se utvrđuje šta je zajednička imovina i kolike su udeli. Najbrže je ako se dogovore, pa se sporazum overi kod javnog beležnika. Ako dogovora nema, ide se u parnicu.

Gde zapne: stan upisan samo na jednog supružnika ne znači da je samo njegov. Dokazuje se kada je kupljen i čijim novcem. Svaki dokument iz Nemačke treba apostil i prevod sudskog tumača.

Česta pitanja