За дијаспору · 8 мин читања

Примери из праксе: пет типичних ситуација за људе из дијаспоре

Ово су илустративни примери, нису стварни клијенти. Особе и детаљи су измишљени, али кораци, уобичајено трајање и места где предмети запну су она која виђамо у пракси. Исход сваког предмета зависи од докумената и одлуке суда или органа.

Укратко
  • Већина ових предмета може да се води по пуномоћју, без вашег доласка у Србију.
  • Пуномоћје се оверава у конзулату или код нотара у земљи где живите, уз апостил где је потребан.
  • Највише времена се губи на папирима који недостају, не на самом поступку.

Пример 1: Стан после родитеља, наследници у Немачкој и Аустрији

Илустративни пример, није стварни клијент. Особе и детаљи су измишљени да покажу како такав предмет обично иде.

Брат живи у Минхену, сестра у Бечу. Мајка је преминула у Београду и оставила стан. Нико од њих не може да дође на расправу, а не знају ни да ли је оставински поступак покренут.

Прво се проверава да ли постоји предмет у суду и код јавног бележника, па стање стана у катастру. Свако од наследника потписује пуномоћје у конзулату или код нотара уз апостил. На расправи наследнике заступа адвокат, а после правноснажног решења уписује се власништво у катастар.

Где запне: стан није уписан на мајку него још на оца који је раније преминуо, па прво треба решити ту стару оставину. Друга честа ствар је адреса наследника која у смртовници није тачна.

Пример 2: Продаја стана у Београду из иностранства

Илустративни пример, није стварни клијент. Особе и детаљи су измишљени да покажу како такав предмет обично иде.

Власница живи у Шведској и жели да прода стан на Вождовцу. Купца је нашла преко агенције, али не може да дође на потписивање.

Пре потписа проверава се лист непокретности, терети и да ли је стан укњижен. Власница даје специјално пуномоћје за продају, оверено у конзулату или код нотара са апостилом. Уговор се потписује код јавног бележника у Србији, а новац се по правилу уплаћује на рачун продавца, не у готовини.

Где запне: пуномоћје које је преопште или не наводи тачно стан и овлашћења, па га бележник не прихвати. Зато се текст пуномоћја прави унапред, пре одласка у конзулат. Порез на пренос апсолутних права и капитални добитак треба проверити пре него што се уговори цена.

Пример 3: Фирма из Србије не плаћа фактуре

Илустративни пример, није стварни клијент. Особе и детаљи су измишљени да покажу како такав предмет обично иде.

Предузетник из Швајцарске испоручио је робу фирми из Новог Сада. Фактуре нису плаћене већ шест месеци, а дужник не одговара на мејлове.

Прво се проверава дужник у регистру и да ли му је рачун у блокади. Затим иде опомена пред утужење. Ако постоји веродостојна исправа, на пример фактура, подноси се предлог за извршење. Дужник на решење о извршењу може да уложи приговор у року од 8 дана, па се предмет тада води као парница.

Где запне: нема потписаног уговора ни доказа о испоруци, само мејлови. Други проблем је дужник који је већ у блокади, па се улази у ред за наплату и паралелно проверава да ли има другу имовину.

Пример 4: Наслеђена кућа без грађевинске дозволе

Илустративни пример, није стварни клијент. Особе и детаљи су измишљени да покажу како такав предмет обично иде.

Син живи у Канади и наследио је кућу у околини Београда. Отац је доградио спрат без дозволе. Сада син жели да прода кућу, али купац тражи уредне папире.

Прво се проверава шта је уписано у катастру и да ли је покренут поступак озакоњења. Ако јесте, прати се предмет и допуњује документација. Ако није, проверава се да ли објекат уопште може да се озакони по важећим прописима.

Где запне: продаја куће са неозакоњеним делом је отежана, а банке купцима често не дају кредит. Озакоњење траје, па се рок продаје планира према томе, а не према жељи купца.

Пример 5: Подела имовине после развода, један супружник у иностранству

Илустративни пример, није стварни клијент. Особе и детаљи су измишљени да покажу како такав предмет обично иде.

Бивши супружници развели су се у Немачкој. Она живи тамо, он у Београду. За време брака купили су стан у Београду који је уписан само на њега.

Страна пресуда о разводу треба да буде призната у Србији да би производила дејство овде. Затим се утврђује шта је заједничка имовина и колике су удели. Најбрже је ако се договоре, па се споразум овери код јавног бележника. Ако договора нема, иде се у парницу.

Где запне: стан уписан само на једног супружника не значи да је само његов. Доказује се када је купљен и чијим новцем. Сваки документ из Немачке треба апостил и превод судског тумача.

Честа питања

Да ли су ово стварни клијенти?

Не. Ово су илустративни примери. Особе и детаљи су измишљени, али кораци и проблеми су они које виђамо у пракси.

Морам ли да дођем у Србију?

У већини ових предмета не. Довољно је пуномоћје оверено у конзулату или код нотара у земљи где живите, уз апостил где је потребан.

Колико кошта?

Накнада се обрачунава по Адвокатској тарифи и добијате је у писаној понуди пре почетка рада.

Можете ли да гарантујете исход?

Не. Одлуку доносе суд, јавни бележник или орган. Наш посао је да предмет буде потпун и да га водимо без губљења времена.

Водич садржи опште информације и није правни савет за ваш конкретан случај. За процену вашег случаја пошаљите нам упит.

Срђан Богићевић
О аутору · Ажурирано Срђан Богићевић

Адвокат у Београду од 2012. године, оснивач канцеларије Богићевић & Partners. Канцеларија је у улици Патријарха Варнаве 30; радимо на српском, енглеском, руском и италијанском.

Више о адвокату
Контакт

Разговарајте с адвокатом

Опишите случај у неколико реченица. Одговарамо у року од 24 сата радним данима и кажемо вам да ли и како можемо да помогнемо.

Језици
српски, енглески, руски, италијански

Одговор у року од 24 сата радним данима

Све што пошаљете чува се као адвокатска тајна. Политика приватности.